САМОСТАЛНОСТ НЕ СМЕМО ДА ДОВЕДЕМО У ПИТАЊЕ

Mar 2, 2008

Интервју: Слободан Радовановић, вршилац дужности републичког јавног тужиоца

Велике су шансе да пројекат Закона о јавном тужилаштву, који су заједнички сачинили Републичко тужилаштво и Удружење тужилаца, буде усвојен у Парламенту

Пред тужилачку организацију постављају се све већи и озбиљнији захтеви. У току је реформа тужилаштва, на прагу смо увођења тужилачке истраге, тражи се специјализација тужилаца, уводе се нови институти попут нагодбе о признању кривице, или се, пак, проширује институт тужилачког опортунитета. Такође, сасвим је извесно да ће доћи до одређених промена у мрежи тужиалаштва, како би се постигло укрупњавање појединих тужилаштава која нису много оптерећена предметима - каже за „Тужилачку реч" вршилац дужности републичког тужиоца Слободан Радовановић.

■ Од свог претходника сте у наслеђе добили завидан број отворених проблема и незавршених послова. С којим тешкоћама сте се прво ухватили у коштац?

Сматрам да Републичко тужилаштво мора да буде моторна снагареформе наше организације која је у току. Али, свој допринос мора дати и целокупна тужилачка организација. Стоји чињеница да неки проблеми нису благовремено решавани, а да су у међувремену пристизали нови.

Хоћу да кажем да, и поред највеће одговорности републичког тужиоца и Републичког тужилаштва, стоји и одговорност читаве организације, а пре свега окружних тужилаца. Лично сам позвао колеге да својим идејама и предлозима дају допринос реформи и побољшањима која можемо да учинимо у веома кратком року. Нажалост, утврдио сам да постоји одређен степен инертности, што ћу илустровати примером. Од 28 окружних тужилаца, само један ми је доставио своје виђење и предлог шта ваља чинити и чиме треба допунити план и програм рада тужилаштва за 2008. годину.

Необично је да су од истих тужилаца раније стизали приговори о томе да немају контакте са Републичким тужилаштвом, те да ту нешто треба променити. На овај начин сам покушао да анимирам окружне тужиоце како би дали свој допринос успостављању нових односа и сарадње са Републичким тужилаштвом.

■ Да ли сте задовољни током Реформе јавног тужилаштва?

Задовољан сам током реформе, а да она иде у добром правцу поткрепљу је неколико чињеница. Први пут су Републичко тужилаштво и Удружење тужилаца урадили заједничке пројекте. Реч је о Закону о јавном тужилаштву и Државном већу тужилаца који су достављени Министарству правде. Веома је важно да истакнем да су поменути пројекти доживели позитивне оцене и похвале од стране експертских тимова Европе и ОЕБС-а.

Такође, тужилаштво је, по први пут, пре свих изашло са јасним ставом о тужилачкој истрази. Децидирано смо рекли да подржавамо овај концепт и да смо уз подршку државе (у материјалном и сваком другом погледу) у стању да у примереном року створимо услове да тужиоци воде истрагу.

Реформа тужилачке организације јесте комплексан појам и биће условљена многим другим факторима. Она је део реформе правосуђа и у многоме ће зависити од реформе судства.

Наравно, постоји неколико битних тачака и једна од њих је питање самосталности и независности. Зато је добро што смо коначно схватили да независност тужилаштва у класичном смислу не постоји нигде у свету, а и коначно смо се суштински упознали са значајем ових појмовима, с обзиром на досадашње недоумице.

Нови Законик о кривичном поступку тужиоцима поверава вођење истраге. Да лије и у коликој мери српско тужилаштво спремно да преузме овај нови посао?

Сматрам да смо спремни када је реч о стручном делу. То смо потврдили и на нивоу Републичког тужилаштва, затим од стране колегијума окружних тужилаца, а и од стране Удружења тужилаца. Урађене су и процене потребног броја нових тужилаца, затим материјални и технички услови за које је држава, односно ресорно министарство надлежно да се брине.

■ Која решења мора да садржи нови Закон о јавним тужилаштвима како би у што већој мери спречио утицај политичког фактора - не само приликом избора и разрешења носилаца тужилачких функција, него и на доношење одлука у појединим предметима?

Опет бих подсетио на оно што сам већ рекао о новим законима о јавном тужилаштву и Државном већу тужилаца. Сматрам да ови закони представљају инструмент који ће тужиоцу обезбедити потребну самосталност. Када то кажем, имам на уму чињеницу да поменути закони предвиђају начин избора тужилаца, а припремају се и критеријуми којиће се примењивати приликом избора и разрешења.

Самосталност тужиоцу обезбеђује и његов лични интегритет и начин његовог избора. Тужиоци који нису дошли на своје функције по партијским или неким другим критеријумима, сигурно ће бити самосталнији у односу на оне друге. И ту управо лежи сва озбиљност и значај доношења нових закона.

Али, морамо да признамо и да будемо свесни тога да ниједан закон неће бити довољан ако сами не будемо заслужили уважавање, како у државним структурама тако и од стране грађана. Истовремено, никако не бисмо смели да својим поступањем, односно непоступањем, доведемо у питање степен самосталности који имамо.

Могу да кажем да од када сам на овој функцији нисам уочио да постоји опасност од политичких утицаја, колико потребу да ми мо рамо да постигнемо виши степен у квалитету рада и стручности. Нека ми неко каже које је поли-тичке утицаје трпео за ових шест-седам месеци. Одговорно тврдим да тога није било. С друге стране, морамо бити свесни чињенице да тужилаштво мора да постоји и функционише у оквиру државног система.

■ Верујете ли да модел Закона ојавном тужилаштву, који су заједнички сачинили Републичко тужилаштво и Удружење тужилаца, има шансе да буде усвојен у Скупштини?

Претходни корак је да овај закон Влада предложи Парламенту. Имајући у виду оцене ескперата, лично верујем да су шансе за тако нешто велике. Наравно, могу се очекивати и неке измене, али мислим да ће суштински институти остати онакви какви су и предложени.

■ Шта бисте поручили колегама који на нови начин избора тужилаца и заменика гледају као на најаву велике чистке?

Управо све ово што се тренутно дешава, а везано је за доношење нових закона: - дефинисање јасних критеријума за разрешење користиће и обезбедиће да се никакве произвољне чистке не догоде. Наравно да се тога сви прибојавају али смо на најбољем путу да тужилачку организацију осавременимо и ојачамо тако што ћемо се ослободити оних за које утврдимо да су несавесни и нестручни у свом послу, или задовољавају неке друге критеријуме. Тужилац који нарушава углед тужилаштва и државе, свакако треба да буде удаљен.

■ Како објашњавате чињеницу да се од 2000. године до сада на кључна места у правосуђу често постављају вршиоци дужности. Који је по вашем мишљењу разлог за овакво кадрирање?

Не бих рекао да неко врши „кадрирање" тако што поставља вршиоце дужности: - углавном се ради о „врућим" функцијама. Многи не желе да буду на местима где је велика одговорност, а с друге стране, то говори о тежини и одговорности нашег посла. Сигуран сам да је ово стање више производ ситуације у којој се налазимо, него нечије воље. И сами тужиоци најбоље знају каква је данашња ситуација са кадровима у нашој организацији.

■ Две године сте били на челу Специјалног тужилаштва, једног од ретко цењених правосудних органа у земљи. Да ли ћете нека стечена искуства са тог места применити и у руковођењу српском тужилачком организацијом?

Да будем искрен, лично сматрам да од организације пуно зависе резултати и да су резултатима у Специјалном тужилаштву, у сваком случају, допринели организација и другачји приступ послу, нарочито у преткривичној фази. Ако ово имамо у виду, сматрам да би нека искуства требало пренети и на целокупну тужилачку организацију, а ја ћу на томе сигурно радити.

Утужилаштву данас постоје и многи проблеми, као, на пример, непопуњеност постојећих тужилачких места, превазиђеност постојећих систематизација које су прављене у време сасвим другачије структуре криминала. Све су присутнији и материјални проблеми. Нажалост, још има тужилаштава која немају ни факс-апарате, а о raчунарима да не говоримо.

Вељко Ракић