Кривично ванрасправно веће Окружног суда у Београду одбило је све истражне радње које сте предложили у циљу расветљавања смрти новинарке Радиславе – Даде Вујасиновић. Шта даље?

–Нису одбијени сви предлози. Тужилаштво је предложило усаглашавање вештачења и давање јединственог мишљења балистичких стручњака и стручњака Завода за судску медицину у Новом Саду и суд је то одбио. Предмет формиран после смрти Даде Вујасиновић има потпуно исти третман као и пре 14 година када је настрадала. Значи, није архивиран. Разумем незадовољство њене породице и вас, њених колега новинара да се дође до истине. Сигурно ћемо урадити све што је до нас да све дилеме у вези с овим догађајем буду решене. Појављивале су се разне приче у вези с њим, попут оне да су у случај уплетене тајне службе. Ако се утврди да је тако, јавно ћемо то рећи. Нисмо имали задршке да то кажемо ни у случају Славка Ћурувије када су за то постојале индиције. Могу само да најавим да ће тужилаштво ускоро имати јасан став о овом случају и да ће с њим изаћи у јавност. Знам да ће нас после тога неки кудити, а неки хвалити.

Није ли, најблаже речено, чудно да отац настрадале новинарке у склопу истражних радњи први пут буде саслушан готово деценију и по од догађаја?

–Не могу да сносим одговорност за поступке својих колега. Да сам се питао, можда бих неке ствари другачије урадио. Код оваквих случајева, време је један од најбитнијих фактора. Докази, на пример барутне честице, протоком времена губе своја својства. И остали трагови мењају своје особине. Надам се да ћемо, узимајући ово у обзир, ипак имати довољно доказа да утврдимо истину.

Тужилаштву се замера што је предложило одређене истражне радње и у случају погибије Драгана Јаковљевића и Дражена Миловановића у топчидерској касарни и тако га „разводнило”. Шта се дешава у овом предмету?

–Оно што мора да се зна када је реч о овом случају, то је чињеница да тужилаштво сматра да су у питању сумњиве смрти. Да мислимо да је у питању убиство и самоубиство одавно бисмо архивирали предмет. Затражили смо да сведоци који су већ саслушавани допуне своје исказе, али и да се саслушају нека лица која до сада нису сведочила пред истражним судијом. У овом случају имамо проблем са вештачењима која су дијаметрално различита. После таквих налаза вештака не можете очекивати од тужиоца да децидирано каже да је у питању трећа особа. Мислим да овде није спорно што смо затражили саслушање сведока, него време за које ће суд то моћи да уради. Надам се да ће ново испитивање сведока решити многе недоумице у вези с овим случајем. Желимо то да рашчистимо до краја. Дугујемо то, најпре, породицама настрадалих гардиста, а потом и свим грађанима Србије.

Нисте желели да излазите у јавност с информацијом да је министар Динкић тражио да се састане с Вама и том приликом Вам предочио написе које је окарактерисао као напад на њега. Због чега нисте хтели то да откријете јавности? Штитите ли некога?

–Не штитимо никога. Министар ми се обратио изузетно коректно. Рекао ми је да сматра да му је угрожена безбедност, будући да се о њему у једном дневном листу стално износе ружне ствари. Био је отворен и рекао да жели без страха да оде с пријатељима у кафану или са супругом на ручак, концерт....

Питао ме је да ли треба да стрепи хоће му ли неко прићи или му урадити нешто лоше због свих тих написа у медијима. Осећа се угроженим и потпуно је у праву. На крају разговора ми је рекао: „Ако сам заиста такав како пишу новине, предузмите нешто против мене, ко бога вас молим”. Иначе, нико ми се други од политичара није обраћао за нешто слично. Ја сам реаговао када сам добио информацију да је Београд освануо излепљен плакатима на којима су били председник Тадић и потпредседник Ђелић. Ако не реагујем у оваквим случајевима, када сматрам да им је угрожена безбедност, не треба ни да радим овај посао.

Знате ли да ће председник Тадић и потпредседник Ђелић бити позвани као сведоци у поступку који се води против окривљених за лепљење плаката?

–Не знам за то. Признајте да је ван памети звати председника и потпредседника и питати их да ли су се у том тренутку осећали угрожено.

Стекао се утисак да је Тужилаштво чекало подношење нове кривичне пријаве да би се на тај начин одложило подизање оптужнице против Драгана Џајића.

– Располажемо доказима који потврђују да је у овом случају прибављена корист од неколико милиона евра. Свака част Џајићу на спортским заслугама, али се овде ради о врло озбиљним кривичним делима и врло озбиљним доказима. То је мој дефинитивни закључак, ма шта год неко причао. Не играмо се оваквим стварима и не бисмо „ушли” у ове приче тек тако. Радимо на још неким случајевима, али не желим да кажем да ли је реч о Драгану Џајићу или неки другим фудбалским радницима.

Тужилаштво је затражило да се, посредством Међународне правне помоћи, прибави документација и у случају Светлане Ражнатовић. Значи ли то да ће истрага против ње због тога трајати још дуго?

–Свестан сам да ће то одужити поступак, с обзиром на то да достављање тражених информација путем Међународнеправне помоћи траје дуго и поступци се беспотребно одуговлаче. Србија, рецимо, није у систему Европске уније и то је један од разлога што изузетно тешко долазимо до информација из иностранства. Када једног дана ситуација буде другачија, све ће ићи много лакше. За сада морамо да пролазимо кроз један тежак и компликован поступак. Постоје случајеви када на састанцима можемо да упутимо писмени захтев неким страним институцијама и они нам тада изађу у сусрет. То, међутим, није трајно решење.

Због свих „нузпојава” пажњу јавности изазива хапшење и покретање поступка против Миладина Ковачевића. Да ли је на Вас неко вршио притисак да то урадите?

–Нико на мене није вршио притисак. Никада то не бих дозволио. А, да сада ја вас нешто питам. Како ја као човек могу да будем хладнокрван на оно што је Ковачевић урадио у Америци? Наш закон је јасан. Када имате починиоца кривичног дела на вашој територији и ако је то дело кажњиво по домаћем законодавству, ви морате да покренете поступак. Имамо целокупну документацију, оптужбе су врло озбиљне. Не знам како бих доживео себе као тужиоца да пустим човека да слободно шета и игра кошарку а да знам шта је урадио у Америци.

Тужилаштва широм Србије су, откада сте на челу Републичког јавног тужилаштва, потресале многе смене, а неки од тужилаца су и процесуирани. Како стати на пут несавесним тужиоцу који, попут оног у Суботици, на суђење дође бос?

–То апсолутно мора да се казни. Тај тужилац је у међувремену разрешен и удаљен из тужилачке организације и зато не бих желео да се враћам на ту причу. Један од разлога за разрешење неког тужиоца је покретање кривичног поступка против њега. Онај ко направи кривично дело мора за то да одговара. Ниједан тужилац нема имунитет од кривичног гоњења. Једина „повластица” тужиоца је та што притвор не може да му буде одређен без одлуке скупштине. Свакако да, мимо ових, има ствари које су неспојиве са тужилачком функцијом. На пример, када тужилац крши закон да би некоме омогућио некакву корист или повластицу. То је оно што је у вези с примањем мита или неким другим погодностима. Оно што је на било који начин у вези с корупцијом не сме да се толерише. Мислим да ћемо, ако се обрачунамо са свим неправилностима у нашим редовима, знатно ојачати тужилачку организацију. Морамо да будемо радикални и обрачунамо се са корупцијом, иначе ће она „појести” Србију.

Како стати на пут нестручном и несавесном раду тужилаца?

–Почетком сваке године се обавља контрола рада тужилаца. Тако ће бити и наредне. Имамо и ванредне контроле. Некада се потреба за контролом јави сама по себи, а некада због притужби. Не бих да звучи претенциозно, али морам да признам да сам много задовољнији тренутним стањем него стањем које сам затекао када сам дошао на чело Републичког тужилаштва. Има неколико основних разлога за овакво моје мишљење. Увели смо вертикалну контролу рада. Имамо систем да мени одговарају сви окружни тужиоци у Србији, а њима општински. Предмети у којима има коруптивних елемената више нису препуштени подручним тужиоцима. Тачније, они не могу да донесу неку одлуку а да за њу нико не зна. Преко одељења у Републичком тужилаштву, подручни тужиоци нас обавештавају о оваквим предметима и одлукама донетим с њима у вези. Када сам дошао у Републичко тужилаштво, успешне сарадње са полицијом није било. И то смо поправили. Тужилац, колико год био талентован, савестан и вредан не може да обавља свој посао без асистенције полиције.

У скупштини је пре неколико дана усвојен Закон о јавном тужилаштву. Најзначајније новине су одредбе о вредновању рада тужилаца и њиховој дисциплинској одговорности. Шта ће се тиме постићи?

–Лични лист тужиоца водиће Државно веће тужилаца. Параметри ће бити јасни, доступни и јавни. Имаћемо тачне критеријуме за успешност рада, квалитет, савесност у раду. Етички кодекс, који ће бити донет, јасно ће наводити шта је то савесно поступање, а шта углед у средини који тужилац мора да ужива. Овим ће се побољшати контрола рада тужилаца. Тужиоци ће, на неки начин, имати виши степен одговорности, а биће успостављен и њихов правилан избор и систем, евентуалног, кажњавања.

Ваша иницијатива коју сте покренули у фебруару прошле године за одузимање имовине где се терет пребацује на осумњичене сада је преточен у закон. Сматрате ли то својим успехом?

–Веома сам желео да Србија има овај закон. Са његовом применом почеће се 1. марта 2009. године. Почеле су разне едукације тужилаца на ову тему. Састављена је екипа од судија Врховног суда, представника Републичког тужилаштва, мислим да ће бити неког из полиције који ће се бавити овим послом. Припреме су извршене и у МУП-у где треба да буде формирана посебна јединица која ће се бавити откривањем и утврђивањем имовине проистекле из кривичног дела и генезе њеног настанка и, евентуалног, пребацивања с осумњиченог на трећа лица. Сада сви треба да се удружимо – Министарство правде и финансија, судије, тужиоци, како би овај закон што пре почео да се примењује. Сигурно је да ће закон временом морати да се обликује, али је у овом тренутку најбитније да га имамо.

-----------------------------------------------------------

Пребацивање лоптице

Очито је да постоје извесне несугласице на релацији тужилаштво–суд. Ви упућујете замерке суду, а суд кривицу сваљује на тужилаштво. О чему се заправо ради?

–Не упућујемо ми суду замерке. Ми од њега тражимо само да у што краћем року и што квалитетније спроведу радње по закону. Имамо замерке на рад суда које се, пре свега, односе на благу казнену политику. Колико ми је познато, а и то је замерка, Окружни суд у Београду, у последњих годину дана, није изрекао ниједну пресуду у вези с кривичним делом злоупотребе службеног положаја. На нивоу Србије, тај број је тек десетак. Моје мишљење је да треба направити приоритете и поступати у складу с њима. На пример, утврдити шта представља највећу претњу Србији и у складу с тим поступати брже и строже.