ОШТРО ПРОТИВ СВИХ ОБЛИКА КРИМИНАЛА

Интервју: Загорка Доловац, државни тужилац

У свом раду имам један једини принцип, а то је поштовање закона, без обзира на то о коме је реч

Државни тужилац Загорка Доловац потписаће наредне недеље у Риму меморандум о разумевању о регионалној сарадњи у борби против организованог и других видова тешког криминала са тужиоцима из земаља у региону. Овај споразум, како каже за наш лист, требало би да омогући брзу и ефикасну размену докумената, информација и доказа у кривичним поступцима и да унапреди међународну сарадњу тужилаца путем директних контаката. Поред поменутог меморандума, тужилац Доловац ексклузивно за „Политику” говори о избору тужилаца, борби против корупције, хулигана, претњама тужиоцима...

Шта потписивање меморандума значи за Србију и шта он конкретно предвиђа?

У Риму ћу потписати меморандум о сарадњи са државним тужиоцима Хрватске, Албаније, Босне и Херцеговине, Македоније и Црне Горе. Овај споразум требало би да омогући брзу и ефикасну размену докумената, информација и доказа у кривичним поступцима и да унапреди међународну сарадњу тужилаца путем директних контаката. То подразумева закључење уговора о формирању заједничких тимова, саслушања путем видео-линка и телефонских конференција, контролисање испорука, вођење прикривених истрага, опсервација преко граничног организованог криминала и других специјалних операција у борби против организованог криминала. Другим речима, овај споразум афирмише тужилаштво као гарант примене међународних стандарда у борби против криминала.

Било је много реакција на недавни избор тужилаца. Сматрате ли да су, заиста изабрани најстручнији и најдоследнији и да није било политичких притисака приликом избора?

Нисам учествовала у раду Државног већа тужилаца и незахвално је да коментаришем сам ток избора. Међутим, са сигурношћу могу да кажем да од 11 чланова тог тела седам чине тужиоци и заменици тужилаца. Чврсто верујем да ово довољно говори у прилог томе да је превагу приликом избора имала струка, а не политика. Европска комисија је у свом последњем извештају о напретку, посебно похвалила реформу тужилаштва у новим правосудним законима пошто доноси знатно већу самосталност заменицима јавних тужиоца. Функција заменика јавног тужиоца је доживотна, а јавним тужиоцима гарантује се место заменика после окончања мандата, за разлику од ранијег периода када то није било урађено, већ су остајали без посла.

Приликом избора тужилаца водило се рачуна о избору припадника националних мањина, шта мислите о томе и о чињеници да су тужиоци премештани у градове где никада нису обављали посао?

Државно веће тужилаца изузетно велику пажњу посветило је национално мешовитим срединама. Примењени су у потпуности европски стандарди који се тичу националних мањина у мултиетничким срединама. Са задовољством могу да констатујем да су од 416 заменика тужилаца њих 88 односно 21 одсто представници националних мањина. Изабрано је 20 одсто Албанаца у Врању у месту које у правосудној мрежи покрива југ Србије – Бујановац и Прешево. У Новом Пазару је изабрано 35 одсто Бошњака, Новом Саду 20 одсто Мађара, Панчеву 40 одсто Румуна, у Суботици 50 одсто Мађара, у Пироту 50 одсто Бугара. Желим да напоменем да је овај број неупоредиво већи него у претходној тужилачкој мрежи. Мислим да ће премештање тужилаца у друге градове позитивно утицати на решавање једног од главних проблема у раду тужилаштва, а то је ланац који је постојао као копча између локалних моћника, тужилаца и судија. На овај начин раскидају се све ове везе и у такве средине долазе они који су неутрални и у свом послу крећу се у координатама које им постављају устав и закони. Уосталом, и ја већ пуне две године путујем из Новог Сада у Београд и немам никакав проблем са тим.

Рекли сте да ће вам борба против корупције бити један од важнијих задатака током мандата?

Да би се сузбила корупција неопходно је да се удари у суштину њеног постојања, а то је профит. Одузимање имовине је најефикаснији начин борбе против корупције и на томе ћу интензивно и даље радити. Тужилаштво ће иницирати финансијске истраге и предлагати одузимање имовине где год је то могуће. Закон о одузимању имовине проистекле из кривичних дела већ даје одличне резултате.

Поред борбе против корупције на чему ће се још заснивати ваш рад?

Ова година биће година борбе против хулиганства и свих видова насиља. У уторак је подигнута оптужница за убиство француског држављанина Бриса Татона. Истовремено ова оптужница нека буде и опомена и најава да држава неће толерисати хулиганство и насиље и да ће се снажно борити против ових појава. Морамо показати да је држава јача од криминала и да се у Србији поштује владавина права.

Има ли притисака на носиоце тужилачких функција? Како да се тужиоци одбране у случају конкретних притисака моћних друштвених структура или пак политичких кругова?

Сваки утицај на тужилаштво је недопустив, а мешање представника политике представља кривично дело. Тужилаштво ради искључиво на основу закона. Уколико било који заменик буде трпео притисак, као републички јавни тужилац заложићу се да се то одмах обелодани и стаћу у заштиту својих тужилаца.

Тужилаштву је замерено да реагује тек пошто јавност и одређени политички кругови отворе неко питање. Како оцењујете такве критике?

Апсолутно их одбацујем као нетачне, јер тужилаштво реагује чим до њега допре глас да је извршено одређено кривично дело.

Многи случајеви из прошлости који изазивају пажњу остали су нерешени, смрт Даде Вујасиновић, Славка Ћурувије, Милана Пантића, погибија гардиста у Топчидеру… Хоће ли тужилаштво наставити са радом на овим предметима и у ком правцу ће они ићи?

Тужилаштво ће наставити са радому овим предметима и максимално ћу уложити напор како би предмети који се односе на период од пре 15 година били успешно решени. Посебно ћу се залагати за доследну примену Кривичног законика који прописује веома строге казне за претње и нападе на особе које се баве пословима од јавног значаја међу које спадају и новинари.

У тужилаштву су такође и предмети формирани током истраге против тројице бивших руководилаца фудбалског клуба Црвена звезда, Светлане Ражнатовић… Може ли се ускоро очекивати подизање оптужнице или неки други потез тужилаштва. Да ли је било притисака?

Притисака није било, нити сам ја особа која је подложна било каквим притисцима. У свом раду имам један једини принцип, а то је поштовање закона, без обзира на то о коме је реч.

Били сте у тиму када се преговарало о случају Миладина Ковачевића. Много је оних који замерају да је готово све урађено „иза затворених врата” и да јавност и данас не зна већи део тока преговора. О чему jе заправо рeч?

Овај предмет налази се у фази истраге. Већи део посла је завршен, а преостало је још да се обави судско-медицинско вештачење на основу документације коју нам је доставио амерички тужилац Молен. У овом предмету обављено је саслушање сведока из САД путем видео-линка и то врло успешно.

Сведоци смо дивљања навијачких група и претњи које њихови чланови упућују. Шта тужилаштво конкретно може да предузме да то спречи?

Предмет се налази у Уставном суду и одлука о нашем захтеву још није донета.