SAMOSTALNOST NE SMEMO DA DOVEDEMO U PITANjE

Smatram da Republičko tužilaštvo mora da bude motorna snagareforme naše organizacije koja je u toku. Ali, svoj doprinos mora dati i celokupna tužilačka organizacija. Stoji činjenica da neki problemi nisu blagovremeno rešavani, a da su u međuvremenu pristizali novi.

Hoću da kažem da, i pored najveće odgovornosti republičkog tužioca i Republičkog tužilaštva, stoji i odgovornost čitave organizacije, a pre svega okružnih tužilaca. Lično sam pozvao kolege da svojim idejama i predlozima daju doprinos reformi i poboljšanjima koja možemo da učinimo u veoma kratkom roku. Nažalost, utvrdio sam da postoji određen stepen inertnosti, što ću ilustrovati primerom. Od 28 okružnih tužilaca, samo jedan mi je dostavio svoje viđenje i predlog šta valja činiti i čime treba dopuniti plan i program rada tužilaštva za 2008. godinu.

Neobično je da su od istih tužilaca ranije stizali prigovori o tome da nemaju kontakte sa Republičkim tužilaštvom, te da tu nešto treba promeniti. Na ovaj način sam pokušao da animiram okružne tužioce kako bi dali svoj doprinos uspostavljanju novih odnosa i saradnje sa Republičkim tužilaštvom.

Zadovoljan sam tokom reforme, a da ona ide u dobrom pravcu potkreplju je nekoliko činjenica. Prvi put su Republičko tužilaštvo i Udruženje tužilaca uradili zajedničke projekte. Reč je o Zakonu o javnom tužilaštvu i Državnom veću tužilaca koji su  dostavljeni  Ministarstvu pravde. Veoma je važno da istaknem da su pomenuti projekti doživeli pozitivne ocene i pohvale od strane ekspertskih timova Evrope i OEBS-a.

Takođe, tužilaštvo je, po prvi put, pre svih izašlo sa jasnim stavom o tužilačkoj istrazi. Decidirano smo rekli da podržavamo ovaj koncept i da smo uz podršku države (u materijalnom i svakom drugom pogledu) u stanju da u primerenom roku stvorimo uslove da tužioci vode istragu.

Reforma tužilačke organizacije jeste kompleksan pojam i biće uslovljena mnogim drugim faktorima. Ona je deo reforme pravosuđa i u mnogome će zavisiti od reforme sudstva.

Naravno, postoji nekoliko bitnih tačaka i jedna od njih je pitanje samostalnosti i nezavisnosti. Zato je dobro što smo konačno shvatili da nezavisnost tužilaštva u klasičnom smislu ne postoji nigde u svetu, a i konačno smo se suštinski upoznali sa značajem ovih pojmovima, s obzirom na dosadašnje nedoumice.

Novi Zakonik o krivičnom postupku tužiocima poverava vođenje istrage. Da lije i u kolikoj meri srpsko tužilaštvo spremno da preuzme ovaj novi posao?

Smatram da smo spremni kada je reč o stručnom delu. To smo potvrdili i na nivou Republičkog tužilaštva, zatim od strane kolegijuma okružnih tužilaca, a i od strane Udruženja tužilaca. Urađene su i procene potrebnog broja novih tužilaca, zatim materijalni i tehnički uslovi za koje je država, odnosno resorno ministarstvo nadležno da se brine.

■ Koja rešenja mora da sadrži novi Zakon o javnim tužilaštvima kako bi u što većoj meri sprečio uticaj političkog faktora - ne samo prilikom izbora i razrešenja nosilaca tužilačkih funkcija, nego i na donošenje odluka u pojedinim predmetima?

Opet bih podsetio na ono što sam već rekao o novim zakonima o javnom tužilaštvu i Državnom veću tužilaca. Smatram da ovi zakoni predstavljaju instrument  koji  će  tužiocu obezbediti potrebnu samostalnost. Kada to kažem, imam na umu činjenicu da pomenuti zakoni predviđaju način izbora tužilaca, a pripremaju se i kriterijumi kojiće se primenjivati prilikom izbora i razrešenja.

Samostalnost tužiocu obezbeđuje i njegov lični integritet i način njegovog izbora. Tužioci koji nisu došli na svoje funkcije po partijskim ili nekim drugim kriterijumima, sigurno će biti samostalniji u odnosu na one druge. I tu upravo leži sva ozbiljnost i značaj donošenja novih zakona.

Ali, moramo da priznamo i da budemo svesni toga da nijedan zakon neće biti dovoljan ako sami ne budemo zaslužili uvažavanje, kako u državnim strukturama tako i od strane građana. Istovremeno, nikako ne bismo smeli da svojim postupanjem, odnosno nepostupanjem, dovedemo u pitanje stepen samostalnosti koji imamo.

Mogu da kažem da od kada sam na ovoj funkciji nisam uočio da postoji opasnost od političkih uticaja, koliko potrebu da mi mo ramo da postignemo viši stepen u kvalitetu rada i stručnosti. Neka mi neko kaže koje je poli-tičke uticaje trpeo za ovih šest-sedam meseci. Odgovorno tvrdim da toga nije bilo. S druge strane, moramo biti svesni činjenice da tužilaštvo mora da postoji i funkcioniše u okviru državnog sistema.

■ Verujete li da model Zakona ojavnom tužilaštvu, koji su zajednički  sačinili  Republičko tužilaštvo i Udruženje tužilaca, ima šanse da bude usvojen u Skupštini?

Prethodni korak je da ovaj zakon  Vlada predloži  Parlamentu. Imajući u vidu ocene eskperata, lično verujem da su šanse za tako nešto velike. Naravno, mogu se očekivati i neke izmene, ali mislim da će  suštinski instituti ostati onakvi kakvi su i predloženi.

■ Šta biste poručili kolegama koji na novi način izbora tužilaca i zamenika gledaju kao na najavu velike čistke?

Upravo sve ovo što se trenutno dešava, a vezano je za donošenje novih zakona: - definisanje jasnih kriterijuma za razrešenje koristiće i obezbediće da se nikakve proizvoljne čistke ne dogode. Naravno da se toga svi pribojavaju ali smo na najboljem putu da tužilačku organizaciju osavremenimo i ojačamo tako što ćemo se osloboditi onih za koje utvrdimo da su nesavesni  i  nestručni  u  svom poslu, ili zadovoljavaju neke druge kriterijume. Tužilac koji narušava ugled tužilaštva i države, svakako treba da bude udaljen.

■ Kako objašnjavate činjenicu da se od 2000. godine do sada na ključna mesta u pravosuđu često postavljaju vršioci dužnosti. Koji je po vašem mišljenju razlog za ovakvo kadriranje?

Ne bih rekao da neko vrši „kadriranje" tako što postavlja vršioce dužnosti: - uglavnom se radi o „vrućim" funkcijama. Mnogi ne žele da budu na mestima gde je velika odgovornost, a s druge strane, to govori o težini i odgovornosti našeg posla. Siguran sam da je ovo stanje više proizvod situacije u kojoj se nalazimo, nego nečije volje. I sami tužioci najbolje znaju kakva je današnja situacija sa kadrovima u našoj organizaciji.

■ Dve godine ste bili na čelu Specijalnog tužilaštva, jednog od retko cenjenih pravosudnih organa u zemlji. Da li ćete neka stečena iskustva sa tog mesta primeniti i u rukovođenju srpskom tužilačkom organizacijom?

Da budem iskren, lično smatram da od organizacije puno zavise rezultati i da su rezultatima u Specijalnom tužilaštvu, u svakom slučaju, doprineli organizacija i drugačji pristup poslu, naročito  u  pretkrivičnoj fazi. Ako ovo imamo u vidu, smatram da bi neka iskustva trebalo preneti i na  celokupnu  tužilačku organizaciju, a ja ću na tome sigurno raditi.

Utužilaštvu danas postoje i mnogi problemi, kao, na primer, nepopunjenost postojećih tužilačkih mesta, prevaziđenost postojećih sistematizacija koje su pravljene u vreme sasvim drugačije strukture kriminala. Sve su prisutniji i materijalni problemi. Nažalost, još ima tužilaštava koja nemaju ni faks-aparate, a o računarima da ne govorimo.

Veljko Rakić