Razgovor nedelje: Slobodan Radovanović - Dnevni list Večernje novosti od 15.09.2009

Jedan čovek otkriće tajnu

DELE nas nedelje do otkrivanja konačne istine o smrti Draže Mihailovića. Time bi, očekuje republički javni tužilac Slobodan Radovanović, trebalo da bude stavljena tačka na ovaj događaj iz srpske istorije koji već decenijama uzbuđuje i deli našu javnost.

Radovanović u intervjuu za "Novosti" kaže da je Državna komisija, na čijem je čelu, sve bliže da sklopi kompletnu sliku o načinu i mestu Mihailovićevog pogubljenja.
- Dražin grob, nažalost, još nismo pronašli, ali sve smo mu bliže. Poslednjih mesec dana načinili smo nekoliko dobrih koraka ka pronalaženju tog mesta, došli do novih dokaza o tome gde se nalazi deo spisa sudskog predmeta koji se odnose baš na samo streljanje.


Na koju od dve lokacije - ružičnjak na Adi i Lisičji potok - koje se u javnosti pominju kao mesta gde je sahranjen Mihailović - vodi više tragova?
- Potragu smo zaista suzili, ali ne na dve, nego na tri lokacije.

Koja je treća?
- Lisičji jarak. U svakom slučaju, prilikom uzimanja uzoraka nećemo zaobići nijedno od ovih mesta. Jer, ovo su lokacije gde su vršene egzekucije na kraju Drugog svetskog rata, o tome postoje i neposredni svedoci i pisani tragovi. Tu će sigurno biti nađeno dosta posmrtnih ostataka, videćemo da li će među njima biti i ostaci Draže Mihailovića.

Kada će tačno početi ekshumacije?
- Za to se intenzivno spremamo. Iskopavanja počinju uskoro, u narednih nekoliko nedelja, jer moramo da vodimo računa i o vremenskim uslovima. Ne smemo da uđemo u zimski period sa kišama i snegom. Verovatno ćemo upotrebiti i specijalne radare, koji su se koristili za otkrivanje grobnica posle sukoba na prostorima bivše Jugoslavije tokom devedesetih.

Koji je to delić koji nedostaje kako biste, kako kažete, sklopili kompletnu sliku, i krenuli u iskopavanja?
- Ključno je da dođemo do dela spisa sudskog predmeta u kojima je tačno zapisano kada je, ko i na kom mestu, izvršio egzekuciju Mihailovića. To je najznačajniji dokaz, koji bismo samo "overili" DNK analizom posmrtnih ostataka. Prema našim saznanjima, spisi se nalaze u privatnom posedu jednog čoveka koji je osamdesetih bio visoki funkcioner službe bezbednosti.

Da li ste već stupili u kontakt sa tim čovekom?
- Do susreta će doći narednih dana. Niko nema prava da prisvaja državne spise, naročito ne one uzete iz zvaničnog sudskog predmeta.

Potomci Draže Mihailovića koje ste pozvali da daju uzorke DNK to još nisu učinili. Zašto im Državna komisija, umesto javnih apela, ne uputi zvaničan sudski poziv?
- Mihailovićevog unuka i kćerku pozvali smo i pismeno i usmeno, nisu se odazvali, niti su za to dali neki razlog. Očekujem da će shvatiti značaj svega ovoga i odazvati se pozivu države.

Da li su oni jedini potomci? Šta ako odbiju vaš poziv?
- Mihailović ima još potomaka. DNK profil može da se uzme i iz drugog, trećeg, četvrtog kolena, nisu neophodni direktni potomci.

Do sada ste saslušali i 15 svedoka za koje je utvrđeno da bi mogli da imaju informacije o pogubljenju Mihailovića. Šta ste od njih saznali?
- Uzete su izjave od svih, ali ti razgovori, nažalost, nisu dali očekivane rezultate. Sada puno nade polažemo u svedoka koji je šezdesetih radio na arhiviranju dokumentacije, ne samo o egzekuciji Mihailovića, nego i o pogubljenjima drugih lica na kraju rata. On je u stalnom kontaktu sa mnom i uskoro će svedočiti pod zakletvom.

Jeste li došli do imena ljudi koji su bili u streljačkom vodu?
- Imamo imena lica koja su učestvovala u hapšenju, znamo ko je prisustvovao izvršenju smrtne kazne, ali oni više nisu među živima. Nažalost, nemamo nijednog svedoka iz streljačkog voda, ne znamo ni ko je u njemu bio.

Podgrupa Državne komisije koja proučava arhivsku građu svakodnevno je u Vojnom arhivu. Šta ste tamo pronašli?
- Naše službe tvrde da su nam dale svu dokumentaciju u vezi sa "slučajem Mihailović" koju poseduju. Ali, mi proučavamo i tzv. indirektna dokumenta, razne izveštaje, korespondenciju iz tog perioda... Čak su i istoričari u komisiji zbunjeni nekim otkrićima o tom periodu naše istorije. Značajno je i što su nam službe nekih stranih država, koje su možda imale i direktna saznanja o tim dešavanjima, ponudile pomoć.

Da li se svedoci plaše mogućih reperkusija, pa se zato ne javljaju?
- Njima ne preti nikakva kazna. Ali, mislim da oni ne ćute iz straha od sankcija, već iz ideoloških razloga. Naravno, uvek možemo da nađemo zakonski način da ih primoramo da sarađuju, ali ostavljamo prostor da se oni dobrovoljno odazovu.

Ima i zamerki da postoje opstrukcije u radu Državne komisije jer ima onih koji ne bi želeli da istina izađe na videlo?
- To je apsolutno netačno. Svi u Komisiji rade intenzivno, i oni koji se bave arhivskom građom i oni koji saslušavaju svedoke. Sve su to vrhunski stručnjaci u svojim oblastima, veoma su motivisani i jedini cilj im je da dođemo do istine.

Imate li informacije kada će Vrhovni sud razmatrati vaš zahtev za zaštitu zakonitosti u "slučaju Laušević"?
- Dobiću odgovor u narednih nekoliko dana. Smatramo da je prekršen zakon na Lauševićevu štetu, da mu je povređeno pravo na pravičnu odbranu. Takođe je krajnje neuobičajeno u sudskoj praksi to što je Vrhovni sud Crne Gore preinačio i povećao kaznu zatvora Lauševiću za više od tri puta.

Ukoliko i VSS pozitivno odgovori na vaš zahtev, kakva je sudbina Lauševića?
- Postoji mogućnost da se njegova presuda ukine ili preinači. U svakom slučaju, ukoliko bi se našao u Srbiji, bio bi na slobodi.

Jeste li zadovoljni dosadašnjom primenom Zakona o oduzimanju imovine, čiji ste autor?
- Do sada je pokrenuto 260 finansijskih istraga protiv 384 lica. Procena je da njihova imovina vredi oko 100 miliona evra. Očekujemo da se od primene ovog zakona u budžet "slije" i do dve milijarde evra.

Da li će se, pošto je Skupština usvojila izmene Zakonika o krivičnom postupku, ubrzati vođenje sudskih procesa?
- Da. Na primer, prvostepena presuda više neće moći da se ukida do beskonačnosti. Takođe, izmenama Zakona o krivičnom postupku predviđen je sporazum o priznavanju krivice za sva krivična dela do 12 godina zatvora. To je još jedna krupna novina koja će značajno ubrzati krivične postupke i smanjiti opterećenost sudova. Čak 95 odsto slučajeva u Americi rešava se na ovaj način.

PRETRES U "SLUČAJU KOVAČEVIĆ"
U kojoj fazi je proces protiv Miladina Kovačevića?
- Tu je stavljena tačka na jedan deo, odnosno na problem o ustupanju predmeta Srbiji. Sada je taj predmet ustupljen našem pravosuđu. U saradnji sa institucijama američkog pravosuđa, radimo na tom predmetu i uskoro očekujem otvaranje glavnog pretresa. Nadam se da ćemo na ovom slučaju pokazati da Srbija ima respektabilno pravosuđe.

ZA SADA SU SVI MEDIJI NA BROJU
Da li mislite da je Zakon o informisanju previše restriktivan, represivan i da vodi u cenzuru i medijski mrak?
- Za sada su svi mediji na broju, nikome se ništa nije desilo. Ne mogu da govorim unapred, pre nego što je uopšte počeo da se primenjuje. Tek će se tada videti i sve njegove eventualne manjkavosti i da li postoji potreba da se dorađuje, menja.